Uređeno tržište i siguran plasman – najveća potreba mladih!

Problemi na koje nailaze mladi poljoprivrednici jesu najčešće u nedovoljnoj informisanosti i edukovanosti u vezi sa samom proizvodnjom ili nedostataku finansija za početak. Međutim, najveći problem, ističu mladi poljoprivrednici, jeste zapravo u nedostatku uređenosti tržišta. Čak i da imate sve mogućnosti da neometano i uspešno proizvodite velike količine voća, povrća, mleka, mesa – gde sve to prodati? Šta će biti garancija da će vaša roba naći svog kupca i to po pravoj ceni – pitanje je koje sve više postavlja.

„Znanje i edukacija su najpotrebniji za mlade poljoprivrednike. Jer zemlja i mehanizacija koju imate ili nasledite ne znači vam ništa ako ne znate kako da je upotrebite, pa se posle kuka kako država ne daje ništa za štete od nepogoda. Ja sam konkurisao za sredstva za mlade poljoprivrednike, dobio sam plastenik, to je odlična pomoć ali to je pomoć, i nije u tome stvar! Stvar je u tome da se napravi sistem koji funkcioniše u smislu uređenoti tržišta.Važno je da se uredi prodaja, jer onda neće biti problema“, kaže Nikola Marković, proizvođač cveća iz Petrovca kod Kragujevca.

Nikola se već više od 10 godina bavi proizvodnjom cveća i trenutno ima 1200 kvadrata pod plastenicima. Kaže da iako planira proširenje proizvodnje, cveće onih koji svaštare često obara cenu njegovom, pa i cenu koju mu nude distributeri prilikom otkupa.

„Nama bi značilo, kad bi znali da u zavisnsti od toga koliko proizvedemo, možemo dobru cenu da dobijemo za to. Jer ja ovde imam firmu, plaćam porez, PDV, prijavljujem i plaćam radnike i na pijaci moram da prodam po ceni kao neko ko ne plaća ništa. Mi smo veliki, pa to nadoknađujemo količinom prodate robe, ali ni to ne može večito da traje“, zaključuje Nikola.

S druge strane, poljoprivrednik Stevan Todorčević iz Donjih Grbica, takođe sela kod Kragujevca, želi da uloži i proširi gazdinstvo svoje porodice novim zasadima voća. Pošto su mu potrebne priključne mašine za agrotehničke mere u voćarstvu, interesuje se za nacionalne i IPARD podsticaje.

„Uslovi koji su potrebni da se ispune za nacionalne ili IPARD posticaje nisu toliki problem, koliko razmišljam o tome, gde ćemo mi sve to što proizvedemo da plasiramo. Više me zanima siguran otkup i gde ćemo mi da izvozimo tu robu“, kaže Stevan.

Potreba za uređenim tržištem i sigurnim plasmanom robe je potreba svih poljoprivrednika, ne samo mladih. Malinari su najbolji primer, kako proizvedena roba po možda najvišim standarima, ne može da dobije adekvatnu cenu. Poljoprivredna proizvodnja je takva da se planira više godina unapred, pa čak i mnogi stručnjaci entuzijaste za poljoprivredu savetuju da, pre nego što odluče kojom granom poljoprivrede da se bave, dobro razmisle koje će im biti ‘tržišne mete’. Do uređenosti tržišta dug je put i nažalost ne zavisi samo od rada, znanja i volje mladih poljoprivrednika. Najveći podsticaj mladima koje Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije mogu da ponude budućim naraštajima na selu jeste siguran plasman na tržištu.